Приче за малу децу
Дете вриска, скакуће лево-десно, шљапка по барицама, рита се ногама, цупка, лупка, ваља се, поставља милион наоко бесмислених питања, лута, тражи ослонац, упутство, усмерење, помоћ, оно плаче из петних жила и смеје се необуздано и гласно, преливајући своје узавреле снаге на све око себе. Дете је вулкан сирове енергије која тражи своје корито и своје обале, свој ток и своје притоке, своје вијугање и своје водопаде, своје вирове и мостове, своје ушће и своје море, да се улије у океан вечне енергије из ког је једном давно изашло. Дете није ред, оно тек треба да се уреди. Зато од детета не треба очекивати да буде дисциплиновано. Оно то не може, осим под присилом, изневеравајући тако своју истинску природу и вечне законе развића. Да, то је изазов за одрасле , али није у питању нека свакодневна ситница, није каменчић у ципели који нас жуља. То је изазов живота који жели да иде својим током. Да буде оно што јесте. То је нешто заиста велико и зато нам је потребно много стрпљења, разумев...
